Authentic 2 Go Instagram Follow Us on Twitter Like us on Facebook
23-02-2015

12 godina ljubavi

23.02.2015.


LUNA

17.12.2002 – 23.02.2015.

Moj mali Lunić, mon petit chien, mon petit bebe, kako smo je zvali, ili Lunik i Lule, rodjena je u jednoj italijanskoj porodici u Lozani, Švajcarska, kao najcrnje od sve dece jorkširskih terijera.

Izdvojivši se od svih po izgledu i po prgavom karakteru osvojila je odmah ljubav mog prijatelja Adolfa od koga sam je i dobila na poklon.

Nije što je bila moja, ali Lunićka je bila najlepša od svih jorkširskih terijera koje znam. Crnomanjasta, sa krem šapama i prćastim nosem, nikoga nije ostavljala ravnodušnim.

A bila je mala uplašena crna pufna pri našem prvom susretu. Istog trenutka sam se zaljubila i poželela da se nikada ne razdvojimo.

Do tog dana nikada nisam imala bliska druženja sa psima, ali smo imali sreću da se prvih godina našeg zajedničkog života učimo lepim manirima u Lozani. Vozila se luksuznim automobilima, pila Evian i nosila Burberry. Imala je čak i svoj parfem. Bila je prava damica.

Nakon njenog drugog rodjendana, sa nekoliko sopstvenih kofera, punih psećih aksesoara, došla je sa mnom u Beograd. Moji najbliži su dobili još jednog člana porodice.

Sa švajcarskim pasošem Luna mi je često bila saputnik na mnogobrojnim putovanjima. Letela je avionom više nego prosečan Srbin i videla predele o kojima mnogi maštaju. Crna grudvica na Alpima. Mala šmizla po beogradskim kafićima.

Lunić moj je bio divan pas. Jedini put je zalajala na mene, svoju gazdaricu, kada sam želela da promenim pelene mojoj beba sestričini.

Lepo se ponašala. NIkada nije grickala nameštaj ili tudje stvari ne daj Bože. Toalet joj nikada nije bio u kući.

Najviše je volela da je stopalom mazite ispod vrata i obožavala je svog Ferrari medu.

Muškarci su je uglavnom nervirali pa je volela da ih gricne za nogavicu. Malo njih je volela. Umela je da ih proceni. Zato su svi išli prvo kod Lunice na testiranje. Uniformu nije podnosila.

Kada god je neko bio bolestan u porodici ona je bila dežurna bolničarka i nije se odvajala od svog pacijenta.

Na svoju gazdaricu je volela da pojede i muku smo mučili sa kilogramima. Stalno je mogla da jede i uvek je za stolom tražila još.

Svojom bezuslovnom ljubavlju i pozitivnom energijom ulepšala mi je 12 godina života.

Nikada mi se niko nije toliko radovao kada dolazim, ali ni tugovao kada odlazim.

Često je uskakala i u kofer kako je slučajno ne bih zaboravila.

Znala je kada sam i srećna i tužna, i kao najbolji prijatelj bila uvek uz mene.

Navraćala je i do kancelarije da mi pomogne i doprinese boljoj koncentraciji.

Svi smo bili ludi za njom.

Luna i ja smo zajedno mnogo toga prošle. I dobro i zlo.

Ona je deo moje duše. Deo mog srca.

Još puno ljubavi i pažnje sam joj ostala dužna. Još mnogo lepih trenutaka.

Ona je meni samo sreću i radost donela.

Danas mi je srce skamenjeno. Danas smo morale da se rastanemo.

Do poslednjeg trenutka smo ostale zajedno. Dostojanstveno sam je ispratila u san iz koga se neće više probuditi.

Volim te Lunić moj

 

 

 

 

 

 

Autor:

© 2014 Authentic2go. Sva prava zadržana. Designed & developed by Web Factory