Authentic 2 Go Instagram Follow Us on Twitter Like us on Facebook
06-01-2016

Ne pitaj ništa već putuj

Svaki put, pred bilo koje putovanje, setim se scene gde ljudi čekaju na peronu u Zagrebu voz za Beograd. Scena je tim pre čudnija što ja nikad nisam bila u Zagrebu, a poslednji put sam putovala vozom ima tome godina, samo pssst.

Tako i ovaj put kad se pakujem za Atinu.

Putujem avionom, a mislim na voz. Eto to je ta generacija opsednuta filmskim načinom života (sama sebi objašnjavam sopstvenu preteranu maštovitost).

Pakovanje kofera zna da traje dugo, čak i kad znate šta hoćete, nemojte da vas lažu.

Moja bezbednosna kultura, da ne kažem bezbednosna opsednutost, nalaže da uvek nosim tzv. “školjka” čvrsti kofer, da se nešto ne daj Bože ne polomi ili ne prospe. Dodajte tome godine zabavljanja sa jednim stjuardom i ja sam savršeno obučena šta je dozvoljeno uneti u avion, a šta ne. Samo ne mogu sebi da objasnim kako sam dozvolila tolike godine sa tim stjuardom, ali ajde, bio je zgodan pa je vreme proletelo.

Pasoš, torba sa milion gluposti u njoj, malo nervoze i voila. Za sat i deset na Elefteriji. Topla osunčana Atina, prazan aerodrom.

Hotel sa pet zvezdica u centru grada koji još uvek nije shvatio da se karticom plaća tako što se provuče jednom, a ne više puta.

Drugarica i ja zvučimo kao Ruskinje dok ne pitaju odakle smo. Kad čuju iz Srbije, naprave srdačan, ali iskreno srdačan izraz lica, identičan mom kad čujem da mi je omiljena stvar za kojom sam čeznula sada 70 posto snižena. Ovde sad ide deo u kom samu sebe prekorevam sto patriotizam poredim sa potrošackim mentalitetom, shame on me.

Hedonisati u Atini je lako. Odes u Pirej i tamo provedeš sate u restorančićima načičkanim jedan do drugog, piješ uzo, degustiraš dagnje na buzaru i sasvim ti je opravdano to njihovo „sat unapred“ jer opija klima da vam kažem. Pomalo i topla rakija sa medom koju služe na kraju. Možda ne umeju da naprave kafu, ali su za jogurt bogovi. Treba im teretana da se ja pitam, pored svakog objekta sa slatkišima i napomena (BEWARE OF 100000 CALORIES).

Gužve u pešačkoj zoni, svuda Italijani, Francuzi, ma svi su tu. Penju se na Akropolj i slikaju do besvesti. Naravno da će se slikati, ako nemas fotografiju ne računa se da si bio, mislim se i ja i opalim još jedan selfie pa tako puta 100.

Drugarica zaljubljeno priča telefonom, ja u glavi analiziram neke likove koji su me naljutili, sa velikom verovatnoćom da im ne oprostim.

Sve prodavnice su zatvorene i moja šoping manija je ukleta. Shvatam da trebam da štedim i tog dana preživljavam mini nervni slom. Preživeće moja kreditna kartica, ali kako ću ja???

Na 17 stepeni u Glifadi prolaze neki lepi ljudi.

Čujem zvuk poruke i nevoljno vadim telefon iz torbe. Ispada kesica šećera, dva dugmeta koja sam tražila poslednjih mesec dana, metalac od pet dinara i unapred se nerviram.

Osmeh.

Autor: Mirjana Djukić


 

Autor:

© 2014 Authentic2go. Sva prava zadržana. Designed & developed by Web Factory